Putopis-INDIJA

Putovanje u Indiju i nazad je moje najlepše iskustvo.Konačno ostvarena želja.Što sam tražila,pronašla sam...

Polazak iz Budimpešte.

Avion poleće na vreme.

Prevoznik Etihad.

Predivna usluga...ponuda jela i pića sjajna.

Malo turbulencije prija da nas razbudi ,dok mrak brže pada jer menjamo vremensku zonu.Ispred mene monitor sa daljinskim upravljačem,slušalice na ušima i samo menjam programe.

Pratim kretanje aviona,između ostalog,mesta koja nadlećemo i visinu na kojoj letimo.

Iznenada se nalazimo iznad osvetljenog grada Dubaija...

Avion je sve bliže pisti i konačno smo sleteli na drugu planetu.

Noć u Dubaiju...

Predivan glas,izuzetno prijatan,sanjiv,prati me dok tražim svoj sledeći let.Ulazim u stakleni lift i posmatram kroz staklo fontane raznih boja, efektom reflektora.Vozim se brzom železnicom do druge zgrade ,a sprovodi me nenametljiva crna žena u uniformi.

Aerodrom je centar sveta,avioni lete u svim pravcima sveta...Ljudi iz svih zemalja, opušteni,svako u svom svetu...

Vreme je da stignem do moje Indije.
Kamerom beležim iz aviona vremensku zonu.Ispod nas Arapsko more.

Dok je u Dubaiju još mrkli mrak,u Mombaiju je već svanulo.Sa jedne strane mrak ,sa druge svetlost u koju konačno sletimo.

Mombaji je ogroman  grad od oko 15100000 stanovnika.Kućica do kućice,zgrada do zgrade,kao kartonske kutijice složene jedna do druge....

Malo sam se duže zadržala na aerodromu zbog davanja nekih detalja oko prtljaga,ali tu se našao odmah jedan službenik koji mi je veoma ljubazno  pomogao da sve prođe brže.
Izlazim iz aerodroma i čeka me moj prijatelj,Indijac.

Na meni zimski kaput i čizme .
Vruće mi je.Moram se presvući...u toaletu.

I tako...
Počinju moje avanture....
Seli smo u taxi.Taxi je natkriven motocikl trotočkaš. Saobraćaj u kome nema reda, niti pravila.Da vidimo ko će brže je osnovno pravilo i svi sviraju.U našoj zemlji sviraju nervozni vozači ,ali ovde su svi dobro raspoloženi i sviraju svi ,jer je to sredstvo upozorenja.To se već radi s navikom.Saobraćajne policije ima,ali su oni samo silueta koja prati saobraćaj i na svakoj njihovoj trafici stoji natpis:Mogu li da pomognem.

Vozili smo se tako duž ulica Mombaija,a ja nisam prestajala da se smejem koliko mi je to bilo interesantno.Pratila sam ljude na ulici.Bilo je tu žena u sariju,dece koja su se igrala na ulici,kao mi nekada...Naravno,ja sam privlačila pažnju ,ali su me oni samo radoznalo gledali,pre svega deca.Ja sam toliko uživala ,nisam znala šta je to što izaziva toliku radost u meni.Ali ću vrlo brzo otkriti......

Nakon nekog vremena nalazimo se na domaćem,lokalnom aerodromu.Uskoro imamo novi let za Gou.Aerodrom je prepun.Mesec decembar ,januar i februar su meseci kada u Gou ide najviše turista iz cele Indije.Putuju čitave porodice.

Napokon polećemo za Gou.Letimo iznad Indijskog okeana kao jednog širokog prostranstva jedan i po sat do Goe.I,konačno,Goa...


Čeka nas već naš taxi,ovaj put automobil.Vozimo se kroz staru Gou koja nije baš nešto uređena,ali uskoro ulazimo u novu Gou koju ću pokušati da dočaram na najbolji mogući način.Naravno,saobraćaj je ogroman,mnogo automobila,još više motora.Svuda oko nas palme,šume ogrnute lijanama,kuće ,svaka različita.Nijedna kuća ne podseća na drugu.Indijci teže originalnosti,ne kopiranju.I njihova kuće imaju stila.

Kuća u kojoj smo proveli vreme je interesantna jer je prezentovana  na TV-u  GOE kao jedna unikatna,veoma uređena kamena kuća koja je okružena palmama,raznim vrstama grmlja,travnjakom I raznim biljkama ,lijanama…Udaljena je samo nekoliko metara od okeana.

Unutrašnjost te kuće se razlikuje od svih koje sam videla do sada.Na plafonu se nalaze  ploče crepova  a umesto polica u dnevnoj sobi zidane police od cigala  do plafona na kojima su knjige I figure iz indijske kulture I umetnosti.Sofa je isto zidana a preko nje su jastučići.Žuta izrazita boja pregrade između trpezarije I dnevne sobe.Pod je od mermera, a drvene stepenice između uskih zidova vode do sprata,u polukružnom obliku.Na zidovima, dok se penjete možete videti slike Krishne ili znakova indijske religije.Sve sobe gore su povezane samo sa nekoliko stepenica ,u nivoima.Tu je I hram koji ima svaki indijski dom.Kupatilo je u mozaiku ,sa zastakljenom ,velikom kabinom.Posebno mi se svideo način zagrevanja vode.

Ekonomičnost…koju sam primetila u raznim sferama života u Indiji…

Okean …prvi put se nalazim pored  okeana…

Ogromna peščana plaža,privatna ,izuzetno uređena ,okružena hotelskim kompleksom…

Sedeli smo tako dugo posmatrajući talase nemirnog i prostranog okeana.

Oko nas mir i tišina...

Jedan dan smo planirali za kupovinu suvenira.Dok smo išli kroz tržnicu,do hola je dopirala prava indijska muzika.

To veče nikada neću zaboraviti.

Toliko energije na jednom mestu,tako divna scena,plesačice ,svirači koji predstavljaju pet država u Indiji:Punjab,Kashmir,Rajastan,Maharastra I Goa.Svako u svojoj nošnji…muškarci goli do pojasa,žene u sjajnim ,vezenim kostimima svih boja…lek za oči i uši…..i tabala….moj omiljeni instrument.Jedan od svirača se pretvorio u muziku,toliko energično je svirao da je njegovo telo  postalo muzika.Osetila sam vibracije u mom telu i stegla sam ruku mog prijatelja od užitka koji sam doživela slušajući ovaj raj za uši i gledajući sva ta ozarena lica na podijumu koja šire jaku energiju kao svetlost.Plesačice su bile vatrene,prelepe.Nastupala su I deca sa svim svojim akrobatskim sposobnostima kao da su od gume.Bio je to ples žive energije,vatrene energije.

Program sa plesačicom i muzičarima iz Rajastana se nastavlja u restoranu u koji smo otišli na večeru zbog isključivo tradicionalne  indijske hrane.Hrana za telo,muzika za dušu.Prava kombinacija.

Svaki dan proveden u Goi bio je beskonačno ispunjen .Uglavnom smo se  po ceo dan vozili motorom jer Goa ima mnogo velikih ,ogromnih peščanih plaža od kojih su neke privatne,uređene ,a druge divlje na kojima uglavnom vreme provode domaćini sa svojim porodicama.Tu je kupanje zaista posebno.Uđete u okean obučeni ,a zatim vas topli povetarac može osušiti..

Na privatnoj plaži sam nosila kupaći.Bilo je turista iz:Rusije,Indije,Australije...

Prvih dana jako mi je nedostajalo da ujutro popijem jaku crnu kafu,ali smo ubrzo u gradu našli jedan brzi restoran koji je imao u ponudi sve vrste express kafa i komad divne crne čokoladne torte.

Probala sam  indijsku čokoladu koja je skuplja od stranih čokolada, a rok trajanja joj je samo 6 meseci.U Indiji je razvijena ekonomija,sve se proizvodi od prirodnih sastojaka sa kraćim rokom trajanja što nam puno govori.Ima mnogo domaćih proizvođača.

Hranili smo se, uglavnom, u dva veća restorana u gradu i svaki dan smo imali različita vegetarijanska jela.Indijska hrana mi se dopala,pre svega lepinjice ,testa vrlo hrskava I tanka ,sos od kokosa,jela sa rižom ,u kombinaciji sa kikirikijem i još mnogo toga.Sve je izuzetno začinjeno,većinom ljuta hrana sa slatkim u kombinaciji,što se razlikuje  od mojih navika,ali uživala sam u svakom ukusu…

Jela sam lomljeni led sa ružinim sirupom,sladoled  od kuvanog mleka,živi list na koji se samo slažu redovi raznih semenki i začina,pila sam kokosov sok i jela meki deo ploda…

Zadnje veče smo konačno posetili riblji restoran.Indijci su većinom vegetarijanci,ali u Goi,ljudi se hrane i ribom.Naručili smo dve vrste jela ,ali konobar je odjednom počeo da iznosi masu tanjira sa raznim specijalitetima.Bilo je tu ajkule ,francuskog sotea  sa jastogom ,rižom ,povrćem….Poseban ukus je imalo piće koje potiče upravo iz Goe ,a kombinuje se sa Seven up.Neopisiv užitak...

Toliko ljudi na ulici ,po ceo dan ,da vam ne može biti dosadno..Posle deset uveče  ne možete videti nikoga.Odjednom ulice postaju puste,pre svega one van centra.Veoma neprijatan osećaj da se nađete na ulici u kasne sate.Pre svega,za strance.Nakon dugog dana ,sa puno doživljaja ,vožnje motorom ,obilascima hramova,crkvi ,plaža i nekih značajnih spomenika,kupanja u okeanu,soba i krevet su najlepše mesto ,gde se osećate sigurno i ispunjeno.

Nemoguće je sve obići,nemoguće je stalno biti vezan za kameru i fotoaparat jer izgubite neke važne trenutke.
Uživala sam u toplom pesku,u toplom okeanu,u susretu sa novim svetom ,sa novom kulturom, sa njihovom tradicijom i duhovnosti u svakoj sferi njihovog života .

Bila sam prijatelj toj zemlji čije tlo je moja noga osetila.
Nema dodira sa ničim u svetu u kome živim ,ali ima dušu.

Divlja vožnja na motoru,bosonoga ja  ili u mojim kaubojkama,neopterećena okolinom vratila sam svoje detinjstvo ,ponovo sam ga oživela …Bila je to radost jednog deteta koje se samo smeje ,ume da uživa u trenucima,zna da podeli svoju radost i zna da je to jedino istina…

Ja sama na drugom kraju sveta ,u ogromnoj zemlji ,sa jednom potpuno drugačijom kulturom ,ali meni tako bliskom…

Hvala ,Indija… 
                                                                                                                    
                                                                                                                             OliviA

Novogodišnji pokloni za decu-Herceg Novi,Crna Gora

Novogodišnje praznike smo dočekali uz koncert iz snova "Krcko Oraščić".Uz vodeću ulogu Studia"N" u kooperaciji sa Plesnim klubom"Fenix"iz Herceg Novog i Studiom"Modest" iz Tivta stvorena je čarobna atmosfera koja je začarala čitavu dvoranu svojim sjajem,koloritom,plesom i nadasve ogromnom količinom energije.

Veliku radost su deci pričinili naši donatori iz NVO"Ihtus"koji su obradovali sve mališane plesače,zatim grupu dece sa posebnim potrebama iz NVO"Nova šansa u Novom" ,kao i celu publiku,predivnim poklonima.
 "IHTUS je nevladina organizacija koja zastupa moralne hrišćanaske vrednosti i oni  su posrednici velike organizacije Samarićani iz Engleske.
"Živimo u svetu koji svojim razvojem i tehničkim mogućnostima omogućava lako povezivanje i komunikaciju.Ipak, pored svih mogućnosti svedoci smo da smo kao ljudi sve više otuđeni jedni od drugih..." To je polazna tačka ove organizacije.
Cilj ove organizacije je upoznavanje i komunikacija dece i mladih ljudi na zdravim osnovama i u cilju toga često organizuje kampove za decu i mlade.

                                                     Zastupnik i donator,Vladimir Cizmanski